Aluminijumska stolarija i alu drvo stolarija, Beograd

Poslednjih godina zapaža se prava "invazija" različitih vrsta fasadnih obloga. Njihova raznovrsnost stvara novi izgled gradova, utiče na kvalitet gradske infrastrukture, а otuda i na kvalitet našeg života. Kako kaže jedan španski arhitekta: "Zamena arhitektonskih stilova je uvek kulturna. Danas je to tako zahvaljujući materijalima. Jedinstvena je prilika koju nam novi materijali pružaju u stvaranju nove arhitekture".

Pored odličnog izgleda, važno je da razjasnimo koje su prednosti ventilisanih fasada.

Ušteda energije i energetska efikasnost – zadatak današnjice

Ovo je top tema u poslednjih nekoliko godina. Klimatske promene na planeti su činjenica. One su izazvane i žestokom eksploatacijom prirodnih sirovina. Nedovoljni konvencionalni izvori energije nameću preispitivanje nacionalnih energetskih strategija koje gube tradicionalne granice i postaju deo jedne zajedničke evropske strategije energetske politike. U Srbiji postoje Nacionalni kratkoročni i dugoročni programi Energetske efikasnosti. Njihov osnovni cilj je obezbeđenje dobre mikroklime u zgradama uz minimalnu potrošnju energije i sprečavanje zagađenja životne sredine. А "energetski menadžment" zacrtava principe kontrole i upravljanja troškovima grejanja. Osnovna prednost ventilisanih fasada – ušteda energije – u skladu je sa evropskim i nacionalnim programima. Nedovoljno efikasna termoizolacija može da izazove znatne gubitke topline i povećanje troškova za oko 15-20% preko takozvanih "termo mostova".

"Termo mostovi" su mesta povećanog prenosa toplote. Nastaju kod površina od čeličnog betona: nosača, greda, kolona, čela ploča. Oko ovih mesta nastaju zone niske temperature. Područje u kojem dolazi do rošenja – oko 10°С – premešta se unutar prostorije, dolazi do stvaranja jakog kondenzata, a kasnije i do nastanka plesni, odnosno do pogoršanja mikroklime u prostoriji. Postavljanjem efikasne termoizolacije na spoljašnje zidove zgrade smanjuju se gubici energije i troškovi energije, povećava se konfor u prostoriji, obezbeđuju se zdravi uslovi života i čuva životna sredina.

Prirodna ventilacija i paropropusnost

Pored termoizolacije, od velikog su značaja za mikroklimu prirodna ventilacija (provetravanje) i paropropusnost. Preporučena širina vazdušnog sloja potrebnog za obezbeđenje konvekcije je između 40 i 80 mm. Leti ovaj "vazdušni džep" štiti zgradu od pregrevanja, a zimi od hlađenja. Ventilisane fasade omogućuju zgradi da "diše" i eliminišu kondenzat u prostorijama. Paropropusnost ograđujućih zidova i termoizolacije omogućuje građevinskoj vlazi da ispari (kod novopodignutih zgrada), a kod prostorija sa povećanom vlagom da se ispari prema spolja. Nedostatak kulture provetravanja takođe je jedan od razloga za nastanak vlage i mikroorganizama. Kod stolarije i okačenih fasada već se govori o obezbeđenju kontrolisanog provetravanja preko mehaničkih naprava ili preko senzora. Kod ventilisanih fasada proces se odvija prirodnim putem.

Оdličan izgled

Materijali za izradu ventilisanih fasadnih obloga su: kompozitne ploče, keramika, granitogres, tekstolit, hpl ploče, eternit, kamen, staklo, akvapanel, aluminijumski lim idr. Pored odličnog izgleda, koji se postiže raznovrsnim materijalima i njihovom međusobnom kombinacijom, fasadne obloge čuvaju zgradu od spoljašnjeg okruženja i njenu celovitost. Jedan od novih aspekata ventilisanih fasada je što na njima mogu da se montiraju solarne ploče, tj. da se koristi nekonvencionalni izvor energije.

Zvučna izolacija

Postojanje vazdušne šupljine, fasadna obloga i termoizolacija obezbeđuju povećanu zvučnu izolaciju što je parametar od posebne važnosti u urbanom okruženju. Drugi osnovni parametar je vatrootpornost. Neki od materijala fasadnih obloga su praktično negorivi. Kod ostalih se koriste posebna negoriva ili slabogoriva jezgra (naprimer kod kompozitnih ploča) ili se ugrađuju iznad određene visine zgrade prema zahtevima Uredbe 2 o požarnoj bezbednosti.

Brza montaža i lagana eksploatacija

I na poslednjem mestu, ali ne po važnosti, jeste brzina montaže i lakoća eksploatacije zgrade. Ventilisane fasade su lakša verzija okačenih staklenih fasada. Isti principi koji su tamo na snazi vrede i ovde – podupiranje: jednostavne i neprekidne grede, pokretni i nepokretni oslonci, ovalni otvori za temperaturno širenje. Montaža se ostvaruje spolja. Za montažu su potrebni skela, sidra, osnovni noseći profili, termoizolacija, aksesoari i fasadna obloga. Velika prednost u zagađenom gradskom okruženju je samočišćenje dela fasadnih obloga ili mogućnost ostalih da budu očišćene. Elementi ventilisanih fasada su:

• termoizolaciona podloga
• montažna sidra
• osnovni noseći profi l
• pričvrsni elementi
• aksesoari za pričvršćivanje fasadnih obloga
• termoizolacija
• fasadne obloge